Tašlih

Tašlih običaj se vrši kasno popodne prvog dana Roš HaŠana ili drugog dana, ako je šabat ili pada kiša. Odlazi se na reku ili na potok, po mogućstvu gde ima ribe i u vodi se „bacaju“ prekršaji koje smo te godine učinili. Ovaj običaj je star oko 500 godina.

Neki tvrde da se to radi da bi mogli da se oslobodimo prekršaja koje smo uradili i pođemo pravim putem. Drugi smatraju da je ovaj običaj povezan sa stihom od proroka Mihe:
B-g će se smilovati nama. Baciće naše grehe pod noge. Bacićemo ( tašlih) sve naše grehe u morske dubine.

Ovaj običaj postiže se ili pražnjenjem džepova ili bacanjem komadića hleba u vodu, simbolizujući odbacivanje naših prekršaja i novog početka.

Šofar

Talmud kaže da kad Židovi zapušu u šofar na Roš Hašana Bog silazi s prijestolja pravde i zasjeda na prijestolje milosti. Bog zna da ljudi trebaju još jednu priliku i želi im je dati. Šofar se oglašava na Roš Hašana, osim kad se blagdan poklopi sa Šabatom, a oglasit će se i na Jom Kipur.

Seder Roš Hašana

Svi su uglavnom upoznati sa Sederom za Pesah, ali manje se zna da postoji tradicionalan Seder za Roš Hašana. Razno voće i povrće koje jedemo tokom Seder večere služe da simbolično prikažu našu težnju za dobrom predstojećom godinom. Ovaj fizički prikaz pomaže nam u produbljenju namere i značenja molitvi za Roš Hašana. Naše molitve okrenute su prema našim delima i izražavaju našu težnju da budemo ubrojeni među pravednike i upisani u knjigu živih, da nam sledeća godina bude slatka i ispunjena veseljem.

Seder za Roš Hašana se drži prvo veče uoči večere. Svaki korak tokom seder večere uključuje blagoslov ili želju koja se izgovori pre konzumiranja te vrste hrane.

Roš Hašana ‎ראש השנה‎

Roš Hašana, doslovno glava godine, jedna je od četiri židovske nove godine. Prvi je to od velikih blagdana i početak perioda jamim noraim (ימים נוראים), deset dana pokore koji traje do Jom Kipura. Roš Hašana je jedan od blagdana koji se spominju u Tori i to kao dan puhanja u šofar (Jom Terua, יום תרועה).

Mesec elul, koji prethodi mesecu tišriu kada su Roš Hašana i Jom Kipur, je period pripreme za iste. Po tradiciji elul je mesec milosrđa, opraštanja i činjenja dobrih dela. Time uzbuđenje i svest nastaju daleko pre samih praznika.

Kaparot

Kaparot:

U nekim jevrejskim zajednicama neguje se običaj kaparot - pomirenje. To je ritual klanja kokoši. Svaki prekršaj ritualno se prenosi sa ljudi na zaklane životinje.

Ovaj ritual trebalo je da ima psihološki učinak, jer oni koji su načinili prekršaj mogu da vide šta može da im se dogodi ako im se u narednom periodu presudi, te će se više truditi oko iskupljenja.

Običaj je da se na dan pred Jom Kipur daje cedaka (milostinja), pa se kokoš korištena u običaju kaparot poklanja siromašnima za pripremu poslednjeg obroka pre posta.

Kaparot potiče od običaja koji se nekada davno izvodio u Hramu. Dva jarca koja su identična bi bila dovedena pred oltar. Visoki Sveštenik (Koen HaGadol) bi stavio svoju ruku u bokal/vrč ( jug na engleskom ) u kom su bile dve glinene table. Na jednoj je bilo napisano za B-ga, a na drugoj za Azazela. Visoki Sveštenik bi uzeo jednu tablu i stavio bi je na glavu jednog jarca, zatim drugu tablu na glavu drugog jarca. Crvena tkanina/okvir bi se stavila oko rogova jarca koji je izabran za Azazela. Visoki Sveštenik bi zatim rekao molitvu i priznao sve “grehe” koje je jevrejski narod načinio nakon čega bi jarac za Azazela bio odvučen u divljinu. To je simbolizovalo odvođenje “greha” ljudi sa jarcom. Drugi jarac bi bio žrtvovan za B-ga.

Danas se veoma retko praktikuje ritualno klanje kokoši, većina zajednica je zamenila kokoš sa novčićem.

Poslednji obrok pred post:

Tokom Jom Kipura se posti, pa je običaj da se ima poslednji obrok koji mora da se pojede pre zalaska Sunca, odnosno pre početka službe. Kiduš se za ovaj obrok ne govori.

Pre početka službe Jevreji jedni drugima zažele Com Kal (lak post).

Odlazak u mikve:

Jom Kipur je dan kada Jevreji odlaze u mikve (ritaulno kupatilo) gde prolaze kroz ritualno očišćenje pre samog praznika.

Odeća:

Običaj je da se za Jom Kipur nosi belo jer simbolizuje našu želju da budemo čisti i uzdignuti duhom.

Običaji za Jom Kipur

Poslednji obrok pred post:

Tokom Jom Kipura se posti, pa je običaj da se ima poslednji obrok koji mora da se pojede pre zalaska Sunca, odnosno pre početka službe. Kiduš se za ovaj obrok ne govori.

Pre početka službe Jevreji jedni drugima zažele Com Kal (lak post).

Odlazak u mikve:

Jom Kipur je dan kada Jevreji odlaze u mikve (ritaulno kupatilo) gde prolaze kroz ritualno očišćenjepre samog praznika.

Odeća:

Običaj je da se za Jom Kipur nosi belo jer simbolizuje našu želju da budemo čisti i uzdignuti duhom.

Jom Kipur יום כפור

Period pokore koji počinje sa Roš HaŠana (B-žanska presuda celom svetu i ljudima) i traje deset dana, završava se sa Jom Kipurom (dan pokajanja, pomirenja) 10. Tišrija. Ovaj dan je jedan od najvažnijih dana u jevrejskom životu. Gotovo svaki jevrejin, bez obzira na pridržavanje jevrejskih zakona, na ovaj dan će otići u sinagogu, postiti ili barem čuti neke od važnih molitvi. Za svaki praznik možemo da biramo da li ćemo ići u sinagogu ili ćemo praznik proslaviti kod kuće sa svojom porodicom. Međutim, za Jom Kipur je običaj da se ide u sinagogu i da se molimo svi zajedno. Rabini daju jednostavno obljašnjenje zašto je bolje da se na ovaj dan molimo zajedno nego pojedinačno. Kažu da dvoje ljudi može da prenese tovar dalje od jednog čoveka, kao što desetoro ljudi može da ga prenese još dalje. Kad se svi molimo zajedno lakše ćemo izneti teret naših prestupa.

Običaji za Sukot

Ušpicin

Ušpicin na aramejskom znači GOST.

Suka je glavno mesto za pružanje gostoprimstva. Ulaskom u Suka izgovara se molitva koja simbolično poziva sedam nevidljivih gostiju (Avram, Isak, Jakov, Josef, Mojsije, Aron i David). Svako veče pozivamo jednog od njih u našu Suka.

Postoji još jedna poveznica između ušpicin i Suka. Svi su bili lutalice ili izbeglice. Tako je Avram napustio kuću svog oca kako bi otišao u Izrael, sva tri praoca su lutala zemljom Kanan, Jakov je pobegao kod Labana, Josif je bio oteran od svoje porodice, Mojsije je pobegao iz Egipta i zajedno sa Aronom i narodom koji su vodili lutao 40 godina pustinjom,a David je pobego od Šaula.

Danas neki pozivaju u Suka Saru, Rahel, Rebeku, Leu, Miriam, Abigejl i Ester.

Simchat beit ha-sho'evah

Za vreme postojanja Hrama, tokom Sukota, bilo je veliko slavlje kada su ljudi plesali a Hram bio osvetljen velikim vatrama. Koeni (Sveštenici) su izlivali vodu, jer na ovaj praznik se molimo za blagoslov i vodu sledeće godine. Rečeno je da ko nije video simchat beit ha-sho'evah nikad nije video pravu sreću.

Sukot סוכות‎

Sukot počinje 15. Tišria i slavi se u znak sećanja na dane lutanja po pustinji. To je praznik koji još nazivamo i Hag Haasif ili praznik berbe, a spada u jedan od tri hodočasna praznika (Pesah,Šavuot,Sukot).

Sukot slavimo 7 dana, a na njega se odmah nastavljaju Šemini Aceret i Simhat Tora. Postoji razlika u slavljenu Sukota u Izraelu i dijaspori.

U dijaspori su prva dva dana „puni“ praznici dok su ostalih 5 dana polu-praznici, a u Izraelu je samo prvi dan „pun“ praznik. „Pun“ praznik znači da je taj dan kao Šabat, što znači da je za Sukot bilo kakav rad zabranjen, sem pripremanja hrane i korišćenje energije (vatre) u tu svrhu (pod pretpostavkom da koristimo već „upaljen“ izvor energije).

Običaji za Šmini Aceret i Simhat Tora

U Izraelu Šmini Aceret i Simhat Tora su na isti dan. Međutim u dijaspori oni traju dva dana. Pravi dan je posvećen slavlju Šmini Acereta a drugi dan posvećen je radosti Simhat Tora. Na Simhat Tora završavamo i počinjemo čitanje Tore ispočetka. Svaki Šabat tokom godine čitamo jedan deo iz Tore, a na Simhat Tora završavamo taj ciklus. Sam završetak ciklusa naziva se Sijum ha-Tora.

Simhat Tora je dan pun radosti i slavlja, zato što, usprkos što je Hram uništen i mnoge druge katastofe su se desile od tada, jevrejski narod je i dalje srećan jer ima Toru.

Uveče, uoči Simhat Tora u sinagogi se uzimaju svici Tore iz Aron Hakodeša (ormar u kojem se čuvaju Tore) i noseći svitke pravi se sedam krugova oko sinagoge.

Dok su svi svici Tore izvan Aron Hakodeša, običaj je da se jedna sveća stavi u Aron Hakodeš da zameni svetlost Tore. Između svakog kruga u sinagogi se pleše i peva. Obično zadnji, sedmi krug, povede sve iz sinagoge napolje na ulicu kako bi doneli sreću i svetlost Tore u vanjski svet.

Ujutro na Simhat Tora, svaki muškarac se zove do Tore da pročita deo odeljka iz Tore. Kada svako pročita deo i završi se ciklus čitanja iz Tore, svici se premotavaju na početak. Hatan Berešit (mladoženja prvog odeljka Tore) je osoba koja se zove da pročita prvi deo iz knjige Berešit (Postanak).

Šmini Aceret i Simhat Tora

Šmini Aceret i Simhat Tora su praznici koji padaju nakon Sukota, ali su odvojeni praznici. Šmini Aceret baziran je na stihovima:

Sedam dana prinosićeš žrtve paljenice B-gu. Osmog dana ćeš imati svetu prigodu kad ćeš prineti žrtvu paljenicu B-gu; to će biti svečani skup: na ovaj dan nećeš raditi.

(III knjiga Mojsijeva 23:36)

Osmog dana imajte svečani skup...

(IV knjiga Mosijeva 29:35)

O Hanuki

Autor teksta – Dragutin Lovrenčić


Praznici u židovstvu nisu puke proslave niti komemoracije događaja koji su se dogodili, jer kada bi se obilježavali svi događaji iz bogate židovske povijesti, imali bi praznik svaki dan (možda to i ne bi bilo loše). No, kako onda određeni događaj postaje praznikom u židovstvu – bilo bibilijski ili rabinski?

Da bi određeni događaj posatao praznikom, to mora biti događaj koji je transformirao bit židovskog naroda – bilo pojedinca ili cjeline. U periodu postojanja židovske države i hrama, bibilijski praznici kao što su Pesah, Šavuot, Sukot, Roš Hašana i Jom Kipur bili su u tom smislu dovoljni. Pesah (blagdan oslobođenja) je transformacijsko iskustvo od ropstva ka slobodi, Šavuot (blagdan primanja Tore) je dobivanje deset zapovijedi, Sukot (blagdan sjenica) je vrijeme radosti, Roš Hašana (židovska nova godina) je preuzimanje odgovornosti za svoje životne izbore, a Jom Kipur (blagdan pomirenja) je vrijeme pomirenja s Bogom i ljudima. Nakon rušenja Prvog hrama i nestanka židovske države, židovski se narod našao u novoj stvarnosti. Više nije bilo direktnog odnosa s Bogom (ulazak u hram) i bilo je potrebno pronaći nove načine da se opstane kao židovski narod u svijetu u kojem više nisu mogli vidjeti “lice Božje”. Događaji vezani uz Purim upravo su im to omogućili.

Hanuka

Hanuka ili praznik svetlosti slavi se 25. Kisleva kada se desilo veliko čudo 165. godine pre nove ere.

Te 165. godine pre nove ere, Grci su zauzeli Hram i u njega su postavili kip Zevsa a takođe su na oltaru žrtvovali svinje. Tražili su od Jevreja da počnu da se mole njihovim bogovima; tražili su od njih da prekinu da drže svoju tradiciji i poštuju svoju religiju. Brit Mila (obrezivanje), kao i svaki vid poštovanja jevrejske tradicije je bio zabranjen, a kazna za nepoštovanje ove naredbe je u jednom momentu bila i smrt.

Mnogi Jevreji su bili protiv ovakvog režima ali su se plašili sukoba, pa na početku nije bilo pobune.

Jevreji nikad nisu prestali sa održavanjem tradicije i učenjem Tore. Tako je i nastao običaj igranja sa čigrom na Hanuku. Naime, dok su stariji učili Toru, deca su čuvala stražu tako što bi se igrala sa čigrom. Kad bi se neki od Grčkih vojnika približavao imali su vremena da upozore svoje starije, a pri tom deca koja se igraju su privlačila najmanje sumnje.

Blagoslovi za paljenje sveća za Hanuku

BLAGOSLOVI ZA PALJENJE SVEĆA ZA HANUKU

Prilikom paljenja sveće prve noći izgovaraju se sledeća tri blagoslova, dok svake naredne noći se izgovaraju samo prvi i drugi blagoslov.

PRVI BLAGOSLOV

Baruh ata Adonaj, Eloenu Meleh aolam, ašer kidešanu bemicvotav, vecivanu leadlik ner šel Hanuka.

Blagosloven da si Ti, Gospode Bože naš, Kralju sveta, koji nas je posvetio zapovestima Svojim i obavezao nas da upalimo sveću za Hanuku.

Priča o Hani i Juditi


U nekim severno afričkim jevrejskim zajednicama običaj je da je sedmo veče Hanuke posvećeno heroinama Hani i Juditi. Na taj dan žene bi se okupile u sinagogi, izvadila bi se Tora, a sve okupljene žene primile bi blagoslov rabina u ime pramajki.



Hana i njenih sedam sinova


Priča o Hani i njenih sedam sinova je priča o jevrejskom otporu Antiohovih pokušaja Helenizacije jevrejskog naroda oko 166. p.n.e.

Kada je Antioh zahtevao da se Hanini sinovi poklone idolima pred njim, Hanin najstariji sin je istupio i rekao: “Šta vi želite od nas? Mi ćemo pre umreti nego prekršiti zakone naših očeva.”

Kralj ga je mučio do smrti, a potom je zahtevao isto od drugog sina. I on, kao i svaki brat posle njega, odbio je to da učini i bio je pogubljen po kratkom postupku. Na kraju ostali su samo Hana i njen najmladji sin.

Antioh je molio dete da ne bude mučenik. Preklinjao je Hanu da nagovori svog sina da se pokloni idolu.

SEDER TU BI ŠVAT

SEDER TU BI ŠVAT - Rabin Isak Asiel

Običaj je da se za Tu bišvat jede razno voće. Ovaj seder se redosledu uzimanja hrane oslanja na stih koji govori o plodovima zemlje Izrael, po kojima je ona nadaleko poznata.

"Jer Gospod Bog tvoj uvesće te sada u dobru zemlju...U zemlju izobilnu pšenicom i ječmom i vinovom lozom i smokvom i šipkom, zemlju izobilnu maslinom, uljem i medom. " (Pon. zak., 8:7-8)

Prvo jedemo hranu koja je napravljena od pšenice ili ječma (ovo se ne odnosi na hleb), zato što su oni prvi spomenuti u stihu koji proslavlja zemlju Izraela. Pre jedenja kažemo sledeći blagoslov:

Blagoslovljen da si Ti, Gospode Bože naš, Kralju sveta, Koji stvara različite vrste testenina.

Vino ili sok od grozda

Tubišvat

Tubišvat, petnaesti dan jevrejskog meseca Ševat, je praznik koji je poznat kao Nova Godina drveća. Tubišvat se ne pominje u Tori, već u Mišni, gde se navodi kao jedna od četiri Nove Godine u jevrejskom kalendaru.

Ime praznika dobijeno je od hebrejskog datuma, koji pada petnaestog dana meseca Ševat. „Tu“ označava hebrejska slova Tet i Vav, koja zajedno imaju numerološku vrednost 9 i 6, što daje broj 15. Tubištvat je naziv novijeg datuma, originalo se zvao „Ḥamiša Asar Bišvat” (חמשה-עשר בשבט), što ima isto značenje - “Petnaesti Ševat”

Iz rabinova pera drugi deo

Micvot i običaji za Purim:

a) Micvot za Purim:

1. Čitanje Megilat Ester (Esterin svitak):

Čitamo priču o Purimu dva puta, jednom na Purim uvečer, drugi put ujutro.

Da bi ispunili ovu micvu moramo čuti svaku riječ Megile.Kad god se spomene Hamanovo ime pravimo što veću buku da zauvijek izbrišemo Amalekovo ime (Haman je njegov potomak) i bilo kakvo sjećanje na njega.To je jedino vrijeme kad je micva praviti buku.

2. Matanot La’evjonim(darivanje siromašnih novcem):

Purim je vrijeme dijeljenja, posebne brige i pomaganja. Briga za zadovoljenje potreba onih kojih nemaju dovoljno za život je stalna obaveza i odgovornost svake židovske zajednice, ali na Purim postoji posebna micva da se sjetimo siromašnih.

3. Mišloah Manot (slanje hrane prijateljima):

Na Purim naglašavamo važnost židovskog jedinstva i prijateljstva šaljući poklone u hrani prijateljima. Čudo Purima ne bi bilo moguće bez jedinstva židovskog naroda. Šaljemo dva jela najmanje jednomprijatelju.

4. Purimska gozba (seuda):

Osim tradicionalne Purimske zabave s mnogo vina, Purim se mora proslaviti i s posebnim prazničkim jelom na sam dan Purima.To je ujedno prilika da se skupi obitelj i prijatelji. Ponovni naglasak na jedinstvu.

b) Ostali običaji za Purim:

1. Posebna molitva Al Hanisim:

Na Purim uključujemo molitvu Al Hanisim, koja opisuje čudo Purima, u sve Amida molitve, kao i u Birkat Hamazon.U toku Šahrita (jutarnje molitve) čitamo posebno čitanje iz Tore (Izl. 17:8-16).

2. Maskiranje:

Na Purim je običaj da se maskiramo kao aluzija na činjenicu da se čudo Purima desilo na prirodan način. Slavimo činjenicu da stvari uvijek ne izgledaju kao što nam se čine. Pijemo dok se toliko ne napijemo (,,ad lo jodea”) da više ne uočavamo razliku zmeđu heroja i zlikovaca, svi oni su samo likovi u beskrajnoj B-žjoj predstavi, koja otkriva Njegovu ljubav i prisutnost.

3. Esterin post (Taanit Ester):

Na erev Purim postimo da obilježimo molitvu i post što ga je židovski narod održao tijekom priče o Purimu.

4. Šušan Purim:

U gradovima koji su u vrijeme purimske priče imali zidine (kao Jeruzalem), Purim se ne obilježava 14. adara, nego dan kasnije, 15., jer su borbe uglavnom gradu Perzije Šušanu između Židova i Hamanovih sljedbenika završene tek 15. adara.

5. Hamanove uši (Hamantašen):

Na Purim je običaj jesti i posebnu vrst kolača, tzv. Hamanove uši.

Luciano Moše Prelević glavni rabin RH

Iz rabinova pera

Šalom alehem dragi prijatelji,

Talmud nas uči da kad počne mjesec Adar treba povećati radost. Adar je zapravo židovski mjesec dobre sreće, a Purim je najradosnije doba cijele godine. Kako je mjesec Adar zaslužio tu reputaciju?

Astološki znak Adara je riba, a ribe su simbol plodnosti i blagoslova, a ribe također nisu podložne uroku.

Ova, 5774. godina je prestupna i ima dva mjeseca Adara, Adar I i Adar II. Znamo da je židovska godina luna rna i broji 355 dana. Drugi uvjet koji Tora postavlja pred židovski kalendar je da blagdan Pesaha mora pasti u proljeće. S obzirom na razliku u trajanju između solarne i lunarne godine od 11 dana Pesah bi vremenom ,,putovao“ tijekom cijele godine i zato u židovski kalendar talmudski rabini uvode dodatni mjesec Adar II, odnosno u ciklusu od 19 godina postoji 7 prestupnih godina s 13 mjeseci.

Pojedini šabati u mjesecu Adaru imaju posebna imena prema određenim čitanjima iz Tore, dva su prije Purima,a dva prije Pesaha. To su Šabat Šekalim, Zahor, Para i Hahodeš. Ovom prilikom bih želio reći par riječi o prvom od njih, Šabatu Šekalim (01.03.2014.)

Dok je postojao Hram u Jeruzalemu, svaki Židov bi, bez obzira na svoje imovinsko stanje, morao donirati pola šekela za Hram. Adar I / 01.03.2014. označava početak sakupljanja tih donacija i zato Šabat uoči čitamo stihove iz Tore koji govore o tome kao podsjetnik. Iako je prije 2000 godina s uništenjem Hrama ta obaveza prestali, Židovi nisu prestali sa tom donacijom, nego su je samo preusmjerili za pomoć siromašnima, uz ostala uobičajena izdvajanja za socijalu (tzv. cedaka).

Zato vas podsjećam na tu micvu, jer ona otvara srca i onoga tko daje, kao i onog tko prima. Znam da svi mi jako dobro znamo za glavnu purimsku micvu da se čovjek raduje i zabavlja pijući vino na zabavi poslije čitanja Esterinog svitka (Megilat Ester). Ali, Purim je puno više od vina. Zbog toga svima nama skrećem pažnju na druge vrijednosti za koje se Purim zalaže, a to je obaveza svakog od nas prema onima koji nemaju (Matanot LeEvjonim = pokloni siromašnima ), kao i prema svojim prijateljima (Mišloah Manot). Jer Purim je vrijeme ljubavi i prijateljstva između Židova,vrijeme brige za druge ivrijeme za pomoć, vrijeme stvaranja jedinstva među nama. To su temelji na kojima se gradi svaka za jednica, posebno židovska.

Ne zaboravimo, Purim nije niti praznik vina niti židovski fašnik, nego Purim je prvenstveno praznik židovskog jedinstva, jedinstva naše zajednice.

PURIM SAMEAH / SRETAN I RADOSTAN PURIM

Luciano Moše Prelević, glavni rabin RH

Purim

PURIM

Purim je praznik koji se slavi 14. Adara u sećanje kada su Jevreji izbegli istrebljenje u Persiji. Purim je nazavan po tome što Haman hteo da baci na Jevreje pur-mnoštvo, ali nije uspeo. Takođe purim nosi ime po reči pur, što na hebrejskom znači kocka.

Priča o Purimu je napisna u knjizi o Esteri, koju čitamo svaki put za ovaj praznik,a ona nam govori sledeće: Veliki Persijiski kralj Ahašver je jedno veče organizovao gozbu za sve svoje zvanice iz svojih 127 pokrajina. Za gozbu je trebalo da im se pridruži njegova kraljica, Vašti, koja je odbila da prisustvuje večeri.

Ahašver je pogubio Vašti i priredio izbor za novu kraljicu. Među devojakama koje su bile na izboru, nalazila se Estera, čiju je lepotu kralj odmah primetio i načinio je svojom ženom.

Estera je bila Jevrejka, koju je podigao njen ujak, Mordehaj. Mordehaj je jednom otkrio urotu protiv kralja, zbog čega je bio promaknut u kraljevu službu. Kako je vreme prolazilo, Ahašveroš je unapredio dotičnog Hamana u prvog kraljevog čoveka, kome su svi dvorani morali da se klanjaju.

Jednog dana Haman se šetao i prošao je pored Mordehaja, ali mu se Mordehaj nije naklonio, jer jedino kome se Jevreji mogu nakloniti je B-g. Haman je bio besan zbog toga i od kralja je dobio dokument po kojem će se na određeni dan pogubiti svi Jevreji u Persiji. Datum, koji je Haman dobio preko svoje kocke-pur za pogubljenje svih Jevreja je bio 13. Adar.

Nakon što su Jevreji saznali za pogubljene, Mordehaj je molio Esteru da ode do kralja i da se zauzme za svoj narod. Estera je rekla da će otići do kralja za tri dana i tri noći, a da za to vreme njen narod posti za nju.

Estera je napravila večeru za Ahašveroša i Hamana, na kojoj je otkrila Ahašverošu da je Jevrejka i molila ga za milost za sebe i svoj narod.

Ahašveroš je poslušao Esteru i na drvetu gde je trebao da bude obešen Mordehaj, bio je obešen Haman 13. Adara, a kralj je Mordehaja postavio na Hamanovo mesto.

Ahašveroš je izdao novi dokument, koji daje Jevrejima pravo da se bore protiv svojih neprijatelja. Tako se Jevreji 13. Adara bore protiv svojih neprijatelja a 14. Adara slave. Nakon ovog događaja, ustanovljen je praznik Purim, koji je najveseliji praznik. Za kralja Ahašvera se misli da je to najverovantije bio Kserso I, koji je vladao 486.-465.p.n.e. Ne zna se koje napisao priču, sem da je to bio pobožni Jevrejin koji je najverovatnije bio na dovru, s obzirom da je poznavao događanja sa dvora i bio njihov učesnik. Inače, Persijski kralj Kir Veliki j dopustio Jevrejima povratal iz zatočeništva, deo je otišao kući, a deo je ostao. Ova knjiga piše o Jevrejima, koji su ostali u Persiji.

(Interesantni) običaji : - 5 micvot treba da se ispuni za Purim: post uoči praznika, prisustvo javnom čitanju Megilat Ester ( Knjige o Esteri) u hramu, slanje poklona rodbini i prijateljima, darovanje deci i sirotinji i prisustvovanje purimskoj proslavi. Post uoči praznika na 13. Adar je poznat kao Com Ester, Taanit Ester ili Ester Tajnes. Posta su se Jevreji kod nas negde strogo pridržavali, dok se negde ovaj običaj izbacio. - Pravljenje hamantaše. Purim nikako ne ide bez pravljenja ovih kolačića. Amanove uši se posebno spremaju za svaki purim.Od hrane se još priprema svečana večera kao ona koju je estera pripremila za Hamana i Ahašveroša. - Maskiranje je jedan od običaja za purim za sva godišta. Maskiramo se isto kao što se Estera na početku „maskirala“ na izboru za kraljicu, ne rekavši Ahašverošu svoje poreklo. - Kod nekih Jevreja je običaj da se za purim toliko napiju od vina da ne mogu da prepoznaju Hamana od Ahašveroša, odnosno dobro od zla. - Kad se Megilat Ester ( knjiga o Esteri) čita, svakiputkad čijemo ime Haman, pravimo što glasniju buku. Megilat Ester čitamo dva puta, prvi put tokom večernje, a dru put tokom jutarnje molitve. - Purim nije smatran verskim praznikom, nego prilikom da se jednom godišnje prepustimo jelu, piću, zabavi i dobrom raspoloženju.

Seder

Zašto imamo Seder večeru za Pesah? Šta je seder?

Reč „seder“ na hebrejskom znači red. Za prazik Pesah ne palimo samo sveće, izgovaramo blagoslove i jedemo. Pored svega ovoga, za Pesah se priča priča o Exodusu (izlasku iz Egipta), slobodi od ropstva. O svim tim događajima pričamo prema određenom redu, trudimo se da to ne bude samo priča sa činjenicama, već oživljavamo te događaje i preživljavamo ih svake godine za vreme Seder Pesaha. Svaki detalj simolizuje neki od događaja koji su se dogodili za vreme Exodusa. Seder počinjemo rečenicom: „Seti se kada smo bili robovi u zemlji egipatskoj...“

Ne samo da smo dobili slobodu pre nekoliko hiljada godina već je svaki put dobijamo tokom Pesaha.

Malo o Pesah-u

15. do 21. Nissan (u dijaspori do 22.)

Praznik Pesah traje sedam dana u Izraelu i osam dana u dijaspori. U dijaspori prvi i poslednja dva dana Pesah-a su puni praznici a četiri dana između su polu praznici, ali u Izraelu su samo prvi i poslednji dan puni praznici. Pun praznik se smatra kao Šabat, što znači da je rad zabranjen, sem u ovom slučaju pripremanja hrane i korištenja vatre u tu svrhu (ali samo ako koristimo već upaljenu vatru).

Pesah spada u grupu hodočasnih praznika koji se zovu Shalosh regalim. Dok je postojao Hram, svaki Jevrejin bi trebalo da ide tri puta godišnje u Jerusalim kako bi posetio Hram i prineo žrtvu. Druga dva praznika su Sukot i Šavuot.

Seder guide - Rabbi Seth Braunstein

The Seder is a blueprint for how to live our lives as Jews. Over the course of the Seder the core goal is to re-live the Exodus experience. We do this in the most dynamic way through conversation, eating, singing, acting etc. All of our senses are touched during this journey.

Through this guide I will try to provide insights and suggestions for each step of the seder as well as provide materials that could help you think about how to conduct a meaningful Seder for all ages.

Žene i njihova uloga u Pesah-u

Za manje od nedelju dana slavićemo Pesah, kada se sećamo i ponovo proživljavamo tranziciju jevrejskog naroda od egipatskog ropstva do slobode. Postoji veoma snažan koncept koji prikazuje žene kao jedini razlog zbog kojeg je jevrejski narod bio iskupljen.

U Talmudu, Traktat Sota 11b, piše:

“B'zchut Nashim Tzidkaniot“ -"Zbog zasluga pravednih žena, deca Izraela su spašena iz Egipta”.

Šta su to jevrejske žene uradile da bi stekle ovakvu reputaciju?

02. 09. 2014. .... © Kikajon.ORG 2013/5774 .... Joomla Template 2.5 by FreeTemplateSpot. All rights reserved.